Braničevski upravni okrug

Bolesti prenosive krpeljima su zarazne bolesti sa rastućim kliničko-epidemiološkim značajem. Pripadaju grupi vektorskih bolesti u kojima su krpelji biološki prenosioci različitih uzročnika bolesti (bakterije, virusi, rikecije, paraziti). Izraziti su hematofagi i ukoliko su nosioci patogena, mogu ih preneti na čoveka ubodom u toku hranjenja i /ili na drugi način (inokulacijoma i kontaminacijom – obligatno vektorske zarazne bolesti; aerosolom, alimentarnim putem – fakultativne vektorske bolesti). Krpelji mogu istovremeno biti nosioci više različitih patogena. Najveća učestalost uboda krpelja i pojava obolevanja je povezana za periodom hranjenja krpelja (sezonost), a geografska distribucija sa prisustvom rezervoara (najčešće različite vrste sitnih divljih životinja, mišolikih glodara i krpelja), vektora, uzročnika bolesti i osetljivih domaćina na određenom području (endemski karakter)

Povoljna okolnost je da nisu svi krpelji nosioci patogena i da neće svaki ubod dovesti do nastanka bolesti . Iako se kod većine osoba nakon uboda krpelja neće razviti bolest, u kliničkoj praksi treba obratiti pažnju na pojavu simptoma i znakova neke od bolesti koje prenose krpelji i kod osoba za koje nedostaje podatak o izloženosti ubodu krpelja ili registrovanom ubodu (ubod na kosmatom delu glave i drugim manje pristupačnim delovima tela za njihovo uočavanje).  Ispoljavanje bolesti u ranoj fazi može biti nespecifično i doprineti neprepoznavanju bolesti . Ovu grupu zaraznih bolesti karakteriše širok spektar kliničkih manifestacija, sa blažom kliničkom slikom i povoljnim ishodom, kao i mogućim razvojem potencijalno teške bolesti i komplikacija, a kod nekih bolesti i letalnim ishodom.

Postupanje sa osobama nakon uboda krpelja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

a) Ukoliko je krpelj prisutan na koži treba ga odstraniti pravilno i bez odlaganja,  kako bi se sprečila mogućnost prenosa uzročnika bolesti prenosivih krpeljima. Ovakva preporuka je  zasnovana na dokazima o povezanosti dužine boravka krpelja u koži i rizika za transmisiju patogena, i stručnom stavu da vađenje krpelja treba obaviti u prva 24 časa od uboda. Dodatni razlog je nepouzdanost procene koliko vremena je proteklo od uboda krpelja. Osobe sa ubodom krpelja često poistovećuju uočavanje krpelja na koži sa vremenom uboda

Pravilno vađenje krpelja se obavlja isključivo mehanički, hirurškom pincetom i bez prethodne upotrebe bilo kojih hemijskih preparata (dezinfekciona sredstva, antibiotska mast i drugo).

b) Od svih osoba sa podatkom o ubodu krpelja, bez obzira da li je krpelj viđen na koži ili ne, treba uzeti anamnestičke podatke usmerene na postojanje simptoma i znakova bolesti koje prenose krpelji 

U slučaju sumnje na neku od kliničkih manifestacija pacijent se upućuje dermatologu ili infektologu, koji preduzimaju dalje korake za utvrđivanje dijagnoze, upućivanje na laboratorijsko ispitivanje i ordiniranje terapijskog tretmana.

c) Osobama sa podatkom o ubodu krpelja (posle vađenja u ambulanti doma zdravlja, van zdravstvene ustanove ili na osnovu anamnestičkog podatka o ubodu krpelja), kod kojih nije registrovana pojava simptoma i znakova neke od mogućih zaraznih bolesti prenosivih ubodom krpelja, potrebno je dati savet o daljem postupanju i praćenju zdravstvenog stanja. Preporučuje se praćenje zdravstvenog stanja u trajanju od 30 dana od procenjenog datuma uboda krpelja, i obavezno javljanje izabranom lekaru ukoliko se registruje promena zdravstvenog stanja. Primena ove preporuke omogućava prepoznavanje i otkrivanje ranih simptoma i znakova bolesti, blagovremeno postavljanje dijagnoze, započinjanje lečenja i bolji ishod bolesti. Izuzetak su trudnice, mala deca, osobe sa oslabljenim imunološkim odgovorom (uključujući i onkološke pacijente), koji zahtevaju dalje praćenje od strane nadležnog lekara specijaliste i infektologa.

Kontrola i suzbijanje krpelja

a) Redovno kositi travu, obrezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće.

b) Uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistemskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama

c) Sprovođenje akcije suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama, upotrebom insekticida od kraja aprila do oktobra meseca.

d) Ciljana upotreba insekticida na otvorenim površinama.

Zavod za javno zdravlje Požarevac