Општина Кучево

Општина Кучево се налази на истоку Републике Србије. Припада Браничевском управном округу и статистичком региону „Јужна и Источна Србија“. Простире се на површини од 721 км².

Површину општине већим делом чини шумско земљиште. Рељеф је мањим делом равничарски, а већим делом брдско-планински. Највиша кота је планински врх Штубеј (940 метара надморске висине) у насељу Церемошња, а најнижа у насељу Зеленик (110 метара надморске висине). Највећа река која протиче кроз општину Кучево је златоносна река Пек. Река од извора до ушћа протиче кроз општину Мајданпек, општину Кучево, општину Голубац и општину Велико градиште где се улива у међународну реку Дунав.

Територију општине Кучево чине 26 насељених места, 29 катастарских општина и 22 месне заједнице. Насељена места у општини Кучево су: Благојев Камен, Бродица, Буковска, Велика Бресница, Волуја, Вуковић, Дубока, Зеленик, Каона, Кучајна, Кучево (градско насеље и административни центар), Љешница, Мала Бресница, Мишљеновац, Мустапић, Нересница, Раброво, Равниште, Раденка, Ракова Бара, Сена, Српце, Турија, Церемошња, Церовица, Шевица. Седиште општине је градско насеље Кучево.

Када говоримо о становништву, према “Попису 2022” у општини Кучево живи 11.806 становника, док су укупно пописана 18.243 лица (поређења ради, по “Попису 2011” било је 15.516 становника, док су укупно пописана 22.290 лица). Број бирача на дан 20.07.2026. године је 15.234.

Према степену развијености јединица локалних самоуправа, општина Кучево припада четвртој групи изразито недовољно развијених јединица локалних самоуправа чији је степен развијености испод 60% републичког просека.

ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ КУЧЕВО

● Територију општине Кучево пресецају две значајне регионалне саобраћајнице: државни пут IБ реда 33 (магистрални пут) и регионална железничка пруга (Пожаревац–Кучево–Мајданпек) за путнички и теретни саобраћај носивости 22,5 тона по осовини.

● Општина Кучево је одлично повезана регионалним путевима: државни пут IIБ реда 376, државни пут IIА реда 163, државни пут IIБ реда 374, државни пут IIА реда 147.

● Стратешки положај општине Кучево: удаљеност од Београда 131 км, од Бора 98,7 и 124 км (зависно од трасе), од Неготина 121 км, од Мајданпека 48 км, од Пожаревца 54 км, од Голупца 30 км, од Великог Градиштеа 44 км, а од Петровца на Млави 32 км.

● Близина тржишта земаља региона: најближи гранични прелази са суседним земљама, земљама Евопске уније, су са Бугарском (на 135 км) и Румунијом (на 129 км), док од Голупца (на 30 км) се налази међународни речни гранични прелаз Усије (Голубац, Србија) – Нова Молдава (Румунија) за речни саобраћај, тј. за транспорт трајектом путничких возила и људи на линији Усије (Голубац, Србија) – Нова Молдава (Румунија).

● Близина дунавског речног коридора: једна од најзначајнијих европских река је свакако Дунав којa представља европски саобраћајни коридор 7, тј. међународни пловни пут Е-80, а наша удаљеност (од Кучева) до Дунава код Великог Градишта је 44 км, а до Голупца 30 км.

● Постојање индустријске зоне у Кучеву: индустријска зона у Кучеву је површине 75,7 хектара, обухваћена је планом детаљне регулације, непосредно је везана за реку Пек, има спроведену електричну, водоводну и канализациону мрежу и у близини је новоизграђене трафостанице 110/35 kV.

● Велики природни, привредни, пољопривредни, рудни и други потенцијали: омогућавају развој рударства (злата, сребра, бакра, кварца, кречњака, мрког угља, хрома, никла, волфрама, гвожђа магматског типа), дрвне индустрије, сточарства, пољопривреде, пчеларства, подизање вишегодишњих засада (малина, купина, лешника, ораха, винове лозе, шљива, јабука), производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије (ветар, вода, сунце), док постојање термалних вода, brownfield инвестиција, гасификација општине и оптичка инсталација омогућавају широк спектар развоја привреде и предузетништва.

**_{Унутрашњост Споменика природе „Пећина Равништарка“}**

● Велики потенцијали за улагање у област туризма: археолошки туризам (најпознатији је археолошки антички локалитет из 3. века нове ере „Краку лу Јордан“), ловни туризам (постоји значајни фонд крупне, ситне и пернате дивљачи), сеоски туризам, конгресни туризам (хотел “Рудник”, Центар за култуту Кучево), спелеолошки туризам (пећине у Равништу, Церемошњи, Дубокој, Шевици, Турији), манифестациони туризам (Смотра народног стваралаштва „Хомољски мотиви“, Фестивал „Труба Мирослава Милета Матушића“, Фестивал телевизијског етнолошког филма, Колективна изложба слика „Браничевска палета“, Ликовна колонија „Равништарка“, Фестивал влашког народног стваралаштва „Омољанца“), излетнички туризам (вила/летњиковац краља Александра Првог Карађорђевића, планинарске стазе, извори и друге водене површине, воденице поточаре, видиковци, нетакнута очувана природа), спортско-рекреативни туризам (планинарење, бициклизам, параглајдинг, фудбал, рукомет, пливање, баскет, рекреативно трчање, шах, теретана, стони тенис, пецање), авантуристички туризам (испирање злата на златоносној реци Пек, обилазак старих воденица поточара, старих кућа), верски туризам (постоји осам православних храмова), гастрономски туризам (локални српски, влашки и ромски специјалитети), сликарски туризам.