Браничевски управни округ

У присуству представника локалних самоуправа, 3. фебруара, одржана је прва овогодишња седница Савета Браничевског управног округа којом је председавао начелник Александар Ђокић. Теме о којима се дикутовало биле су уобичајене за ово тело.

О епидемиолошкој ситуацији и току вакцинације у браничевском и подунавском округу извештај је поднела директорка Завода за јавно здравље Пожаревац др Ана Јовановић, која је између осталог рекла:

– Епидемиолошка ситуација је и даље неповољна и налазимо се у периоду када имамо највећи број новозаражених на дневном и недељном нивоу. Наравно, предњаче градови Пожаревац и Смедерево, али и остале општине не заостају. Оно што је добро, јесте да капацитети ковид болнице у оба округа нису испуњени до максимума, јер због блажих клиничких слика терапија се углавном спроводи у кућним условима. Мали број људи завршава у болници са тежим клиничким сликама и то су углавном старији и невакцинисани пацијенти. Што се тиче вакцинације, она је у затишју и до сада је у Пожаревцу са две дозе вакцинисано 52,5 одсто становника старијих од 12 година, док је трећу дозу примило 26 одсто становника. Укупан број оболелих од почетка епидемије на територији браничевског округа је 33.249.

Начелник Браничевског управног округа Александар Ђокић је указао на нове могућности повлачења средстава из програма прекограничне сарадње са Румунијом у оквиру европских ИПА фондова. Према његовим речима на располагању ће у оквиру нове транше до 2027. године бити око 90 милиона евра.

– Почели су разговори са румунским партнерима из жупаније Караш Северин и потребно је да у наредном периоду представници општина браничевског округа спреме конкретне пројекте како би могли да аплицирају за средства. Један од пројеката за који влада велико интересовање са обе стране тиче се уређења водотока Дунава, Мораве, Млаве и Пека, чија би реализација спречила изливање ових река, казао је Ђокић.

На састанку се разговарало и о пројекту управљања отпадом. Град Пожаревац на чијој ће териоторији бити изграђена регионална депонија, до сада је из Буџетског фонда за заштиту животне средине издвојио 40 милиона динара за набавку опреме за рециклажни центар и 92.160.000 динара за набавку контејнера за одвоз отпада на депонију у Лапову.

– Даљи кораци, осим израде пројекта регионалне депоније, подразумавају и измену просторног плана, а до тада ће се поштовати уредба Владе Републике Србије која предвиђа да се отпад одлаже на депонији у Лапову, рекао је Ђокић.

На састанку се разговарало и о заинтересованости локалних самоуправа за учешће на конкурсу везаном за енергетску ефикасност Министарства рударства и енергетике. Напоменуто је и да су радови на брзој саобраћајници у току, те је начелник позвао локалне самоуправе да убрзано решавају послове око експропријације земљишта.