Велико Градиште

Општина Велико Градиште налази се у североисточном делу Србије и припада Подунавском региону (Браничевски округ).

Велико Градиште се на западу граничи са општином Мало Црниће, на југоистоку са општином Кучево, а на истоку са општином Голубац. На северу је општина омеђена Дунавом који је, у дужини од 20 km, раздваја од суседне Румуније. Од Београда је удаљена око 110 km. Јужним делом општине пролазе магистрални пут Београд-Кладово и железничка пруга. У општини се налази и Сребрно језеро, познати спортско-туристички центар.

Простире се на површини од 344 km2.

Општину чини 25 месних заједница, а административно седиште је место Велико Градиште.

Према попису становништва из 2011. године у општини живи 17.610 становника, од тога 8.538 мушкараца и 9.072 жене. На привременом раду у иностранству налази се 5.658 грађана, углавном у земљама западне Европе.

Према степену развијености општина Велико Градиште спада у трећу групу – недовољно развијенa (степен развијености 60-80% републичког просека).

Други корисни подаци о општини могу се наћи на интернет презентацији општине Велико Градиште http://www.velikogradiste.rs

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ

Драган Милић, председник општине – 012/662-120
Слађан Марковић, заменик председника општине – 012/660-128

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ

Браниславка Шуловић, председник Скупштине општине – 012/662-249
Божидар Грујић, заменик председника Скупштине – 012/660-128
Милан Митић, секретар Скупштине општине – 012/660-124

ОПШТИНСКА УПРАВА

Сузана Ђорђевић, начелник Општинске управе – 012/662-124

Организационе јединице Општинске управе:

1.Одељење за привредни и економски развој и дијаспору;
2.Одељење за финансије;
3.Одељењу за урбанизам, комунално стамбене и имовинско правне послове;
4.Одељење локалне пореске администрације;
5.Одељење за друштвене делатности и заједничке послове;
6.Одељење за инспекцијске послове;
7.Одељење за општу управу.

Сребрно језеро

Сребрно језеро се налази у Источној Србији ј и једно је од најпознатијих излетишта у земљи. До њега се долази Ђердапском магистралом (М25.1), а због своје близине Београду (115 km) и и приступачности постало је веома популарно за туристе. Од Великог Градишта удаљено је 3 km.

Језеро је заправо речни рукавац Дунава, који је 1971. године у горњем току преграђен насипом, односно двема бранама, како би се приобаље Рамског рита заштитило од подземних вода. Површина језера је 4,5 km2, највећа ширина 0,3 km и дужина 14 km, а по врсти припада групи вештачких језера.
Сребрно језеро је језеро изузетне лепоте и од почетка је постало омиљено излетиште и окосница туризма у овом крају. Хладовина багремове шуме и добра клима чине да боравак на језеру сваком посетиоцу остане у лепом сећању. Шетном стазом уз обалу језера и Дунава, повезано је са Великим Градиштем све до Пека.

Језеро је богато рибом (сом, смуђ, шаран, амур, толстолбик…) и представља прави рај за риболовце. Помиње се у Гинисовој књизи рекорда јер је из њега извађен највећи шаран тежак око 44 kg.

Услови за спортове на води су идеални. На језеру се налазе и Национални веслачки центар за припрему репрезентације, Кошаркашки камп ТЕО4, Милоша Теодосића, тениски, бич волеј и ватерполо терени, а ускоро ће бити отворена и модерна спортска хала.

Понуду Сребрног језера чине и бројни хотели, пансиони и ресторани са рибљим и локалним специјалитетима, кафићи на обали језера, плаже, аква парк, два туристичка брода, марина и ауто-камп.

У непосредној близини језера, узводно Дунавом, смештени су прелепа Рамска тврђава и римско утврђење Ледерата, а из Банатске Паланке до Рама путници стижу дунавском скелом. Овим правцем пролази и европска бициклистичка стаза EuroVelo 6 према Голубачком граду. На путу до језера налази се брдо Горица са идеалним условима за параглајдинг док на овом делу ветровити Дунав нуди незаборавни кајтсурфинг и једрење.

ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА

СПОРТ

Свака прича о спортском животу у општини Велико Градиште наводи и на констатацију да се на прсте могу избројати градови који имају овако бројан и разноврстан спортски живот.

На територији општине раде 42 спортска удружења и клуба.

ИСТОРИЈА

Познати Градиштанци

Сава Ж. Обрадовић, (Велико Градиште, 1838 – ?); велики добротвор, оставио је Великом Градишту дућан (садашња Библиотека), породичну кућу, локал на пијаци и неколико њива као и повећу суму новца да се из свега формира фонд из кога ће се два пута годишње даривати сиротињa
Милоје Васић (Велико Градиште, 3. септембар 1869 – Београд, 4. новембар 1956); српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ
Милица Јанковић (Пожаревац, 1881 – Нишка Бања,1939); српска књижевница, детињство проводи у Великом Градишту, у мајчиној родној кући; у Градишту завршава основну школу и малу матуру и с љубављу га помиње у својим делима. Народна библиотека у Великом Градишту организовала је научни скуп посвећен књижевници
Живана Жанка Стокић (Велико Градиште, 24. јануар 1887 – Београд, 21. јул 1947); српска глумица, нарочито запажене улоге у Нушићевим делима (незаборавна „Госпођа министарка“)
Павле Бељански (Велико Градиште, 19. јун 1892 – Београд, 14. јул 1965); српски дипломата
Браћа Ђорђевић – Павле (Београд, 4. новембар 1894) и Ђорђе (Београд, 23. јул 1897); Павле је био дипломата, а Ђорђе председник Трговачког суда у Пожаревцу и Великом Градишту, добротвори, граду поклонили сву покретну и непокретну имовину са заоставштином од око 1.500 музејских експоната уз услов да се у Великом Градишту сагради народни музеј
Властимир Павловић Царевац (Царевац, 09.октобар 1895 – Београд, 10. јануар 1965); виолински виртуоз, композитор и диригент, чувар музичке баштине, оснивач Народног оркестра Радио Београда, компоновао “Свилен конац“
Милован Јовановић (Велико Градиште, 1905 – јул 1986); песник, члан Удружења књижевника Србије, сарадник у бројним часописима (Српски књижевни гласник, Летопис Матице српске, Југословенски расвит…); гаји родољубива осећања према свом родном месту исказана у делима “Младост“, “Градиштанска трилогија“, “Градиштанска рапсодија“…
Милан Бесарабић (Чачак, 1908 – Београд, 2011), вајар, сликар, музичар, песник, професор, педагог. Волео је Велико Градиште (порекло по мајчиној линији) у које је долазио од најранијег детињства па све до своје смрти. Великом Градишту је поклонио збирку скулптура, слика и цртежа и то је највећа јавна збирка Милана Бесарабића (зграда општине и Народна библиотека)
Филип Цептер (Philip Zepter) – Милан Јанковић (Велико Градиштe 23. новембар 1950); успешан привредник, оснивач и власник компаније “Цептер“

СПОРТИСТИ ОЛИМПИЈЦИ

– Миодраг Митић, одбојкаш, 6. место на XXII ОИ 1980. – Москва, Совјетски Савез,
– Владимир Трифуновић, одбојкаш, 6. место на XXII ОИ 1980. – Москва, Совјетски Савез,
– Славица Ђукић, рукометашица, злато на ОИ у Лос Анђелесу 1984. године, у Сеулу 1988. наша репрезентација je била четврта. За репрезентацију Аустрије играла је на Олимпијским играма у Барселони 1992, заузевши 5. место
– Слободан Боба Ковач, одбојкаш, 3. место на XXVI ОИ 1996. – Атланта, САД и 1. место на XXVII ОИ 2000. – Сиднеј, Аустралија,
– Михајло Митић, одбојкаш, 9. место на XXX ОИ 2012. – Лондон, УК