Град Пожаревац
Пожаревац је значајан административни, економски и културни центар Србије. Налази се на 15–ак километара од Коридора 10, и на веома значајној прузи Београд-Бор-Зајечар, која повезује Тимочку крајину и целу источну Србију са мрежом железничких пруга Републике Србије. Смештен је између три реке: Дунава (Коридор 7), Велике Мораве и Млаве.
Смештен је између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве и испод брда Чачалица.
Територија града захвата површину од 491 квадратног километра, од чега чак 80% укупне територије чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавко и млавско приобаље.
Састоји се од 2 градска (град Пожаревац и градска општина Костолац) и 25 сеоских насеља, око 75.000 становника. Сам град Пожаревац има 44 000 становника, са селима око 61 000. Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион. Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.
Дан града Пожаревца и слава Пожаревца је Света Тројица. Град обележава и 15. октобар, Дан ослобођења у Првом и Другом светском рату.
Саобраћајнице
Укупна дужина путева на територији града Пожаревца износи 183 км, од чега се 165 км сврстава у категорију са савременим коловозом. Магистрални путеви чине 48 км, а мрежа локалних путева 64 км савременог коловоза. Иако је повезаност насеља у граду Пожаревцу задовољавајућа, још увек је недовољно изграђена локална мрежа путева, као и мрежа са савременим коловозом.
Град Пожаревац се налази на веома значајној прузи Београд-Бор-Зајечар, која повезује Тимочку крајину и целу источну Србију са мрежом железничких пруга Републике Србије.
Привреда
Пожаревац је један од најважнијих индустријских центара у Србији. Индустријска структура је изузетно диверзификована, а преовлађујуће привредне гране су: пољопривреда, енергетика и прехрамбена индустрија. Носиоци развоја индустрије Пожаревца у различитим областима су: Концерн здраве хране „Бамби“, Привредно друштво „Термоелектране и копови“ Костолац, „АРИВА Литас“, „Унион МЗ“, ПП „Филип“…
На подручју града Пожаревца, регистровано је око 600 привредних друштава, 2000 предузетника, 200 удружења и око 100 спортских удружења и савеза.
У последњих неколико година град је изградио и инфраструктурно уредио једну индустријску зону површине око 9, 5 хектара, и купио фабрику шећера површине око 22 хектара и око 40 000 м2 пословног простора, који такође намеравамо да прилагодимо потребама инвеститора. Настојаћемо да куповином осталих погона који више не раде комплетирамо читаву стару индустријску зону.
Највеће могућности за развој видимо у прехрамбеној индустрији, за коју имамо солидну сировинску базу, образовни кадар и традицију, енергетици, обради и преради метала (због близине Железаре), а настојаћемо да привучемо инвеститоре и из области телекомуникација и ИТ сектора.
Пожаревац је тренутно један од главних трговинских центара у источној Србији.
ДИЈАСПОРА
Велики број наших суграђана живи и ради у иностранству, пре свега у Аустрији и Италији. Према последњим подацима, њих око 8 500 живи и ради у иностранству.
ИСТОРИЈА
Град се први пут помиње 1476. године, а постао је познат после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије, Венеције и Турске. Прва школа у Пожаревцу и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).
Град доживљава процват доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године). и на крају, За време владавине његовог сина, кнеза Михаила Обреновића основана је ергела Љубичево (1866. године).
У Пожаревцу је формирана прва гардијска јединица у Србији, на основу наредбе књаза Милоша Обреновића на Ђурђевдан 1830. године. Тада је, од прве групе младића за Књажеву Гарду, њих седамдесет тројице, формирана је једна пешадијска чета.
У Пожаревцу је основан и Први нахијски суд у Србији, 1821. године, под називом Совјет пожаревачки.
Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије“, и уопште неког дела Виљема Шекспира, на Балкану.
Пожаревац је 1915. године добио и прву пилотску школу у којој су се обучавали пилоти за потребе ратног ваздухопловства у Првом светском рату. Школа се налазила на локацији на којој је данас Хиподром, преко пута железничке станице на прузи која је водила до Дубравице.
На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Голубачка тврђава, Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.
КУЛТУРА
Галерија Милене Павловић Барили (1909 – 1945) смештена је у њеној родној кући, коју је њена мајка Даница преуредила у спомен галерију. Живела је у Београду Шпанији, Риму, Паризу и Лондону и Њујорку. Представник је надреалистичког романтизма. У САД је поред сликарства радила на комерцијалном дизајну за модне журнале.
Народни музеј Пожаревац основан је 1896 године. Данас постоји на више објеката: Главна зграда, легат Миодрага Марковића, Музеј културне историје, Етно парк тулба, Кућа Добрњчевих, Галерија савремене уметности, Шатор пожаревачког мира.
Виминацијум – Археолошки парк, отворен 5. октобра 2006. године. Археолошки парк располаже са таверном у којој се посетиоци могу окрепити током посете локалитету, сувенирницу са великим избором сувенира, књига, и едукативних игара. Седам објеката је покривено и отворено за посетиоце: Северна Главна капија легијског логора (Порта преториа), Римске терме, Маузолеј у којем је највероватније сахрањен римски император Хостилијан, Мамут парк, Домус Сциентиарум, Занатски центар са пећима за производњу керамике и опеке, Палеохришћанска меморија (због специфичне локације унутар Термоелектране Дрмно доступна за посете само у изузетним условима и уз раније најаве обезбеђењу ТЕКО Костолац Б)
Ергела Љубичево – Једна од најстаријих ергела у Србији (1866), основао ју је кнез Михаило Обреновић, у знак сећања на своју мајку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша. Почетком XX века, ергела је израсла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе.
Зграда Начелства је саграђена 1889. године, по пројекту познатог аустријског архитекте Фридриха Гизела, уз извесне коректуре архитеката Јована Илкића и Душана Живановића. По својој величини, архитектонској концепцији и декоративној обради, ово здање, за ондашњу Србију, била је најрепрезентативнија и највећа управна зграда тога времена. Данас су у њој смештени Градска управа града Пожаревца, Браничевског управног округа, катастар, библиотека, полиција и Основни и Прекршајни суд.
Испред здања Окружног начелства, налази се Градски парк, изграђен 1894. године. У парку се налази споменик кнезу Милошу Обреновићу, подигнут 1898. године.
Познати становници Пожаревца
Милош Обреновић, Никола Пашић, Ђура Јакшић, Милена Павловић Барили, Миливоје Живановић, Петар Добрњац, Миленко Стојковић, Живка Матић, Велибор Васовић, Радомир Лукић, Михајло Бата Паскаљевић, Слободан Милошевић, Павле Савић, Слободан Стојановић…
Градска општина
Пожаревац: Баре, Батовац, Берање, Брадарац, Братинац, Брежане, Бубушинац, Драговац, Дрмно, Дубравица, Живица, Касидол, Кличевац, Лучица, Маљуревац, Набрђе, Пожаревац (обухвата и укинута насеља Забела и Љигатов До), Пољана, Поповац (ново насеље од 2007. године, издвојено из Лучице), Пругово, Речица, Трњане и Ћириковац.
Градска општина Костолац: Кленовник, Костолац (до 1955. године назив Костолац-Рудник; насеље настало од насеља Костолац-Град и Костолац-Село), Острово, Петка, Село Костолац (1955-1979. године у саставу Костолца)
Градоначелник Града Пожаревца: Бане Спасовић
Председник скупштине Града Пожаревца: Бојан Илић
Сви подаци су преузети са сајта https://pozarevac.rs
