Општина Голубац

Географски положај и природне карактеристике

Општина Голубац се налази у источној Србији, у Браничевском округу на десној обали Дунава, који протиче у дужини од 52 километра кроз територију општине и чини природну границу са Румунијом. Битна особина општинског географског положаја је та да се налази на граници два геопростора, низијског (ободни део Панонске низије) и Карпатског, планинског система. Општинске географске координате су: 44039’ северне географске ширине и 21038’ источне географске дужине.

Општина Голубац заузима површину од 368 км2 на којој се налазе 24 насеља у којима према процени из 2011. године живи 8.331становник.Процењује се да је између 2.500 и 3.000 становника на раду у иностранству.Општински центар је насеље Голубац, смештено на самој обали Дунава. Голубац је удаљен око 55 километара од Пожаревца, центра Браничевског округа.

Општина Голубац је од Београда удаљена 130 км магистралним правцем М25.1 Београд – Кладово, који је за општину уједно и најзначајнији путни коридор (Ђердапска магистрала).Западна граница је општина Велико Градиште, на истоку општина Мајданпек, општина Кучево је на југу, док северну границу чини река Дунав.
У општини поред насеља Голубац има још 23 села, Барич, Бикиње, Браничево, Брњица, Винци, Војилово, Двориште, Добра, Доња Крушевица, Душманић, Житковица, Клење, Кривача, Кудреш, Малешево, Миљевић, Мрчковац, Поникве, Радошевац, Сладинац, Снеготин, Усије и Шувајић.

Шема организације општине Голубац

Председник општине Голубац: др Небојша Мијовић
Заменик председника општине: Марко Стојаковић
Скупштина општине Голубац
Председник скупштине: Зоран Ћирковић
Заменик председника скупштине: Данка Јовановић
Секретар скупштине: Небојша Граовац

Природни услови и животна средина

Река Дунав је кључни природни потенцијал Голупца и највећа компаративна предност општине, јер даје огромне могућности за развој туризма на води и у приобаљу. На територији општине Голубац налази се велелепна Голубачка клисура са стрмим стеновитим странама, до 300 м висине изнад нивоа реке. Ђердапско језеро, једно од најдубљих у Европи, протеже се кроз четири клисуре и три котлине. Голубачка клисура и Љупковска котлина су на територији општине Голубац. Ширина језера код Голупца је 1.800 м, а највећа дубина 48 м. Голубац има и неколико река и потока који су непосредне притоке Дунава: Туманска река, Брњичка река, Чезава, Добранска река и Кожица. Западну границу општине Голубац чини река Пек, а кроз град Голубац протичу Бродарички и Гробљански поток.

Национални парк „Ђердап“ заузима простор од укупно 63.608 хектара . Од те површине 18.117 хектара, или 29 % је у оквиру општине Голубац (49 % од њене укупне површине).

У низијско-брдском делу општине, издвајају се следећи елементи рељефа:

  • алувијалне равни Пека и Дунава,
  • ниска заравњења брда на развођу сливова Пека и Туманске реке,
  • зона еолског рељефа јужног дела пожеженске пешчаре,
  • благо заталасано дно Голубачко-Житковачке долине са долинама средњег и доњег дела слива Туманске реке.

У планинском делу општине издвајају се следећи елементи рељефа:

  • гребени и уске речне долине сливова Брњице, Добре, Кожице, Чезаве и осталих десних притока Дунава,
  • крашки терени Дебелог брда и Великог Клокочара у сливу Туманске реке и клисуром Брњице,
  • узводни део Ђердапске клисуре.

Иако располаже солидним рударско-геолошким потенцијалима, ове сировине су углавном неискоришћене у Голупцу. У значајним количинама експлоатише се само кречњак. Богатство флоре и фауне нуди велике могућности за развој ловног и риболовног туризма, као и узгој лековитог биља, што представља још једну од значајних компаративних предности Голупца.

Строги природни резерват Голубачки град на падинама непосредно изнад и око Голубачке тврђаве, на простору од 23 хектара, чија је вредност у постојању веома ретких биљних заједница и врста: ниских и високих шибљака јоргована, грабића и јасена, фрагмената шума термофилних храстова и букових шума са орахом. Строги природни резерват Бојана, на простору од 27 хектара, којим се штити јединствена аутохтона састојина као део заједнице реликтног типа букве и ораха и ретких реликтних врста мечје леске, црног јасена, грабића, маклена и др.

Строги природни резерват Татарски вис, у изворишном делу Леве реке, на простору од 25 хектара, чија је особеност у уочљивој повезаности вегетације и геолошке подлоге. Резерватом су обухваћена два међусобно оштро раздвојена геолошка супстрата: кристаласти шкриљци над којима се развила заједница храста китњака помешана са стаблима граба и кречњак над којима се развила састојина букве.

Строги природни резерват Босман – Соколовац, на простору од 281 хектара, чија је вредност у постојању биљних заједница реликтног типа, заједница ниских шума и шибљака, реликтних заједница мешовитог састава и осиромашене заједнице букве и мечје леске.

Саобраћајни положај општине Голубац

Општина Голубац је од Београда удаљена 130 км магистралним правцемДржавни пут IБ реда број 34 Београд – Кладово, који је за општину уједно и најзначајнији путни коридор (Ђердапска магистрала).

Укупна дужина путева на територији општине Голубац износи 139 км, од чега савременом коловозу припада целокупна мрежа. Магистрални путеви имају дужину од 44 км, регионални 27 км, а најдужа је мрежа локалних путева која износи 68 км. Осим магистралног ДржавногпутаIБ реда број 34Пожаревац- Велико Градиште – Голубац – Доњи Mилановац – Поречки мост – Веза са државним путем 35, за друмски саобраћај у општини значајана су још три регионална правца: Државни пут IIБ реда број 374: Браничево – Миљевић – Зеленик долином Пека, Државни пут IIБ Реда број 376: Малешево – Ракова Бара – Турија и ДржавнипутIIA реда број 163: Голубац – Зеленик – Љешница. Међутим.

Речни саобраћај на територији општине има велики потенцијал захваљујући пловном путу Дунава, али је предуслов за његов интензивнији развој уређење приобаља и пристаништа, као и поновно активирање домаће речне флоте. Планирана је изградња марине у Голупцу по европским стандардима, односно понтонског пристана за веће бродове и јахте у самом граду (сада могу да пристану само мање јахте).

Туризам

Општина Голубац налази се у једном од најлепших крајева Балкана, на месту где је Дунав најшири, природа нетакнута, а магија најјача. На територији општине Голубац постоји низ позитивних туристичких потенцијала:

НП „Ђердап“- Највећи је национални парк у Србији (63.608 ха) и заузима више од половине територије општине Голубац. Чак четири резервата природе су на територији Општине (Голубачки град, Бојана, Босман–Соколовац и Татарски вис), те нема велике потребе причати о чистој и незагађеној природи. Овде се налазе биљне врсте које су ендемити читавог Балканског полуострва као и бројне животињске брсте од којих неке живе само у овим крајевима. Ова разноликост чини Национални парк Ђердап правим природним и научно-истраживачким центром.

Кањон Брњичке реке- Кањон обухвата слив реке Брњице изнад Голубачке клисуре, са специфичном микроклимом и изузетним биљним и животињским светом. Уз сам кањон пружа се једна од најлепших пешачких стаза Националног парка. Брњичка река представља и највећи водоток у оквиру Националног парка. Ту је и насеље Раковица са десетак салаша које цивилизација једва да је дотакла.

Овде је и пећина Гаура Веи (Велика рупа), једна од ретких у овом делу парка која представља изазов за авантуристе.

Тврђава „Голубачки град“ – Голубачки град је од 1948. године под заштитом Завода за заштиту споменика културе, а категоризацијом непокретних културних добара, године 1979. проглашен је спомеником културе од изузетног значаја и налази се на територији Националног парка Ђердап. Први пут се помиње 1335. године као угарско војно утврђење, мада се тачно време настанка не зна, као ни то ко ју је подигао; Византинцима је била потребна ради утврђивања граница на северу, Мађарима да обезбеде своје поседе преко Дунава, а Србима – јер је штитио њихове области од упада Мађара. Због изузетно повољног геостратешког положаја, кроз векове је била мета многих освајача и поприште мноштва сукоба. Тренутно је у току ревитализација тврђаве која се финансира из предприступног фонда ИПА 2011. За реализацију пројекта обезбеђено је 6,9 милиона евра. Пројектом је планирано: реконструкција и конзервација тврђаве, изградња тунела и измештање магистралног пута, изградња визиторског центра, изградња неопходне инфраструктуре, неопходна археолошка истраживања, изградња обалоутврде.

Средњовековни манастир „Тумане“– Налази се у прелепом природном амбијенту чисте и незагађене природе, где тишину и спокој нарушава само Туманска река, на само 9 км од Голупца.

Зидан је у XIV веку, уочи Косовског боја, и посвећен светом архангелу Гаврилу. Задужбина је Милоша Обилића. Читав је саграђен у српско-византијском стилу и красе га буфоре и монофорни прозори. Манастир је у Првом и Другом српском устанку био спаљен и разорен, а обновљен у доба кнеза Милоша Обреновића. Године 1910. је тајно миниран, па срушен до темеља и поново изграђен 1924. године; године 1993. је потпуно живописан и обновљен. Од реликвија, поред моштију светог Зосима, треба поменути и Свету чудотворну икону руску. Манастир је2015. годинедобио још једну реликвију, то су мошти светог Јакова.

Околина манастира Тумане представља предео изузетне природне лепоте, а посебност овог споменика природе јесте и бигрена акумулација. У самом бигру налазе се традиционална чесма где се приносе дарови умрлим душама и стара буково-храстова шума.

Црни врх- је највиши планински врх у општини и пријатно излетиште са кога се пружа поглед на већи део Голубачке општине, налази се 7 км јужно од Голупца, код села Снеготин.

Бигрена акомулација код манастира Тумане – Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане, сврстана је у III категорију заштите као споменик природе.

Налази се на 250 м надморске висине. На малом простору, у дужини од око 200 м, јавља се већи број морфолошких објеката као што су: слап висине 14 м, више мањих слапова, прелива и биграних када. Посебност овог споменика природе чине испосница Зосима Синајита у самом бигру, чесма где се приносе дарови умрлим душама (што је традиционални обичај у овим крајевима), стара буково-храстова шума.

Околина манастира Тумане такође представља предео изузетне природне лепоте.

Испосница Зосима Синајита -Ово је пећина у близини манастира Тумане, дубоко у шуми.

У пећини је Зосим живео свој испоснички живот посвећен Богу. Педесетих година прошлог века, пећина је адаптирана у капелу, када се духовник Пахомије одлучио на усамљенички живот. У близини испоснице налази се извор воде, у виду мањег водопада, а води се приписују чудотворне лековите особине. На улазу у пећину налази се конак са три одељења у приземљу и пет на спрату.

Археолошки локалитети:

Умка- Кузмин брдо- утврђење; Винци; Брњица-утврђење, некропола; Ливадица-утврђење, Голубац; Мала Орлова- некропола, Голубац; Босманска река-утврђење,Добра; Госпођин вир- насеље, утврђење, црква, Добра; Турски поток-утврђење; Чезава-утврђење.
Битно је нагласити да туристи у нашу општину долазе како копненим, тако и воденим путевима. Због тога је поред улагања у путну инфраструктуру неопходан и развој марина и пристана и других пратећих објеката, атрактивних у оквиру понуде наутичког туризма.

Пољопривреда, шуме и сточарство

Од укупне површине општине Голубац, пољопривредно земљиште заузима 40 % односно 14.445 ха – (државно пољопривредно земљиште је на 1.114 хектара односно само 8 % од укупног пољопривредног земљишта).

Коришћено пољопривредно земљиште по резултатима пописа из 2012. године заузима укупну површину од 6.416 хектара односно 44 % од укупног пољопривредног земљишта. Од укупног коришћеног земљишта највећи део је под ораницама 4.436 хектара, под ливадама и пашњацима се налази 1.698 хектара, под воћњацима 179 хектара и под виноградима 65 хектара. Некоришћеног пољопривредног земљишта је сваке године све више, због изражене депопулације становништва (по последњем попису има га 1.125 хектара).

Официјални сајт http://www.golubac.org.rs/